29/03/2026
Sjedim ja u svojoj radionici, pijem kafu, kad eto ti jednog čovjeka. Onako, s vrata, pita me: „Majstore, koliko bi me koštalo da mi ovo uradiš?“
Ja, otpijem gutljaj kahve i kažem mu: „Hiljadu i petsto maraka.“
Lik se odmah uhvati za glavu: „Joj, majstore, pa zar to nije malo skupo za ovo? Pa to je ‘čas posla’, zar ne?“
Ja ga pogledam ispod oka: „A koliko ti misliš da bi trebalo koštati?“
„Ma, ja mislim, najviše osamsto maraka… Pa to je prosta stvar, je li tako?“ – reče čovjek sav ponosan na svoju ideju.
„E, pa za osamsto maraka, što ne probaš sam da uradiš?“ – upitam ga ja, s onim svojim prepoznatljivim osmijehom.
„Ma, ne znam ja to, majstore.“ – odgovori lik.
„E, pa za osamsto maraka, mogu te ja naučiti kako se to radi. Uštedjećeš sedamsto maraka i naučiti nešto za drugi put.“ – predložim mu ja.
Liku se to svidi, klima glavom: „Pa dobro zvuči, hajde!“
„Ali, da znaš, za početak će ti trebati alat: aparat za varenje, brusilica, pila za metal, bušilica, maska za varenje, rukavice i još ponešto.“ – podsjetim ga ja.
„Joj, majstore, pa nemam ja to sve, ne mogu kupovati samo za jedan posao!“ – uzvrati lik.
„E, pa za još tristo maraka, mogu ti ja iznajmiti svoj alat, pa da sam uradiš.“ – ponudim mu ja.
Lik pristane, sav sretan. „Super! Čekaću te u utorak da počnemo s poslom.“ – kažem mu ja.
„Joj, utorak ne mogu, majstore, ja imam vremena samo danas.“ – odgovori lik.
„E, pa ja sam slobodan samo u utorak da te učim i da ti posudim alat. Ostalim danima sam zauzet s drugim mušterijama.“ – objasnim mu ja.
Lik uzdahnu: „Dobro, hajde! Moram se onda odreći utorka i preskočiti svoje obaveze.“
„Ne zaboravi, kad radiš sam, moraš platiti i one ‘neproduktivne’ faktore.“ – podsjetim ga ja.
„Šta ti je to, majstore?“ – upita lik.
„Birokratija, porezi, PDV, sigurnost, osiguranje, gorivo i tako dalje.“ – objasnim mu ja.
Lik se prenerazi: „Joj, pa to znači da ću potrošiti više para i izgubiti puno vremena!“
„A jesi li imao vremena prije?“ – upitam ga ja.
„Ma jesam, naravno!“ – reče lik.
„E, pa ja ću ti pripremiti sav materijal. Možemo utovariti kamion u ponedjeljak navečer ili utorak ujutro, ali moraš doći u šest. Nemoj kasniti da izbjegnemo gužvu!“ – kažem mu ja.
Lik se požali: „Šest? Pa to mi je prerano, majstore! Ja sam navikao da se budim kasnije.“
Onda se zamisli na trenutak i reče: „Znaš šta, majstore? Radije ću ti ja platiti tih hiljadu i petsto maraka. Da sam pokušao, ne bi to ispalo kako treba, a na kraju bi me koštalo i više.“
„E, vidiš, jarane,“ – objasnim mu ja – „zato se i plaća majstor. Ne samo za ‘čas posla’, već za 20 godina rada i iskustva.“
