07/05/2026
- 📖 Malo života
✍ Hanja Janagihara
🏢 Booka
"Sve što je znao saznao je iz knjiga, a knjige lažu, sve ulepšavaju."
Najveći problem ove knjige je što apsolutno ništa nije ulepšala... Ne znam da li je i koliko lagala, ali od ulepšavanja nema ništa. Puna je bola, i bol se na bol lepi, nesreća na nesreću nadovezuje i u tome i jeste njena lepota, dok nas podseća da nekada, nekome ni ljubav ne može pomoći.
Ni partnerska, ni prijateljska ni u bilo kom obliku, ljubav neće spasiti niti pružiti utehu jer su neki toliko oštećeni da im jednostavno spasa nema. Ni novac, ni kule ni gradovi, ništa materijalno neće pružiti utehu ukoliko čovek nosi svoju bol godinama i decenijama, i samo uči da živi s njom. I ne vredi ni lep stan i skup nameštaj ako ga noću u snovima, i na javi, kad je sam, opsedaju i opet napadaju hijene prošlosti.
I Hanja nam je to ispričala, tako živo i bolno i bez patetike. Jer ono nije patetika, ono je nečija surova realnost. Da li je više primera svega najgoreg i najsurovijeg što jednom ljudskom biću može da se desi nakačila Džudu? Da, jeste, i on to prosto nije mogao sam da ponese... Da li je previše? Možda i jeste, ali je činjenica da od momenta kad sam počela da je čitam do sinoć kasno u noć ja nisam mogla da je ostavim.
S obzirom da postoji toliko književnih kritika, analiza, amaterskih i stručnijih recenzija (i pozitivnih i negativnih), sve što ću reći o svom doživljaju radnje ću svesti na minimum: ovo je prvenstveno priča o traumi, njenim posledicama, o prijateljstvu i o tome koliko malo nekome treba za malo sreće, malo života, ali mu, nekako, uvek na korak do izmiče, ili je kratkog veka.
Roman prati četiri prijatelja- Džuda, Vilema, Malkoma i Džej-Bija kroz decenije života u Njujorku, od studentskih dana, kroz njihove karijere, uspone, padove, ljubavi i sve ono što život neminovno donese, ali je u samom centru priče Džud koji kao da čitav svet nosi na leđima. Sve najgore što može da zadesi jednu bebu, dečaka, tinejdžera, čoveka dogodiće se njemu.
I dok spolja gledamo njihove živote, uspehe, stanove, večere, smeh i svakodnevicu, ispod
