20/11/2022
Jедном приликом, на своје путовање паробродом, цар Николај I је позвао Ајвазовског. Николај је у неком моменту застао, замишљено погледао у сликара и узвикнуо: "Ајвазовски! Ја сам цар земље, а ти си цар мора!"...
Ованес (Иван) Константинович Ајвазовски се родио 29. јула, 1817. године, у породици јерменског трговца Ајвазјана.
Од малих ногу Ованес је показивао велику склоност ка сликању. У Феодосији, у граду где је рођен сликар, и дан данас се може чути прича о малом дечаку, који са комадићем угља црта лепе цртеже по белим зидовима сиромашних јерменских кућа... И виолина, животна сапутница, са којом се Ајвазовски никад није растајао и са којом је обишао бели свет! Нико не зна, како је инструмент доспео у руке десетогодишњем дечаку и на који начин је савладао тежак инструмент, но умећу свирања Ајвазовског на виолини се дивио и сам Глинка. Чак и неки источни мотиви, које је композитор чуо од самоуког свирача, је употребио касније у својој опери "Руслан и Људмила"...
Очигледан сликарски таленaт не остаје незапажен и, уз велику помоћ покровитеља, већ са тринаест година Ајвазовски бива примљен у Симферопољску гимназију, а са четрнаест - у Императорску академију сликарства, у Санкт Петербургу. Студије завршава 1837. године, са "златном" дипломом и у врло кратком року - по мишљењу академских предавача, Иван Ајвазовски дипломира две године раније, уз образложење да они више немају нужна знања за даље усавршавање младог сликара и Ајвазовски одлази прво у Крим, а затим у Европу.
Море је постало судбоносно у стваралачком раду сликара. Прве морске етиде Ајвазовски је правио још на Академији. Али две године проведене у Криму утемељују коначан правац у стваралаштву сликара. У Европи, захваљујући неисцрпном раду, мариниста добија међународно признање и безброј награда и одликовања.
Тријумфални повратак у отаџбину, 1844. године, за Ивана Ајвазовског постаје врло значајан - додела академског звања даје уметнику још више стремљења и простора за продуктивнији рад и до краја живота ствара око шест хиљада радова.
Тријумф великана-маринисте, који je као ни један други сликар успео да прикаже водену стихију, непокорну, снажну и вечно живу, траје и даље...
И не оставља никога равнодушним, зар не?
Иван Константинович Ајвазовски (1817-1900). Девети талас (1850)
