07/08/2026
💧🌡 PUNJENJE POJILIŠTA – HVALA SVIM LOVCIMA
Kad nekoliko dana zaredom temperatura prelazi 35°C, a kiše nema nedeljama, postavlja se pitanje opstanka. Divljač svoje ponašanje prilagođava vrućini – manje se kreće tokom dana, traži hlad, gustiš i vodu, a najveći deo aktivnosti prebacuje na rano jutro, predveče i noć.
Telesna temperatura srneće divljači je približno oko 39°C – u jednom terenskom istraživanju prosečno je izmereno 38,8 ± 0,7°C. Zato kada je napolju 35–38°C, naročito na otvorenom i bez hlada, životinji postaje sve teže da odaje višak toplote. Visoka temperatura zato direktno utiče na izbor staništa i vreme aktivnosti. U literaturi se navodi da srneća divljač tokom toplih letnjih dana bira mesta sa gustom krošnjom i hladom, dok se sa porastom temperature aktivnost sve više pomera ka sumraku, noći i ranim jutarnjim satima.
🦌Kod srndaća je leto dodatno zahtevno jer se parenje odvija upravo tokom najtoplijeg dela godine, tokom jula i avgusta. Srndaći tada zbog teritorijalnog i reproduktivnog ponašanja ne mogu jednostavno da „isključe“ aktivnost kada temperatura poraste, dok ženke imaju povećane energetske potrebe zbog mladunaca. Voda je život u tim trenucima. Zbog toga kombinacija velikih vrućina, suše, nedostatka hlada i udaljene vode predstavlja dodatno opterećenje.
🐗 Kod divlje svinje voda je još važnija. Njena duboka telesna temperatura održava se približno na oko 38°C, a jedno istraživanje je procenilo da je njena letnja termoneutralna zona svega oko 6–24°C. To znači da je već iznad približno 24°C organizam primoran da ulaže više u termoregulaciju. Tokom velikih vrućina divlje svinje smanjuju aktivnost, traže vodu i vlažna mesta, a kaljužanje im je jedan od najvažnijih načina rashlađivanja. Blato im istovremeno pomaže i u zaštiti kože od insekata i ektoparazita.
Dobro raspoređena pojilišta omogućavaju divljači da do vode dođe bez velikog nepotrebnog kretanja. To je naročito važno tokom toplotnog talasa, jer svaki dodatni kilometar kretanja po vrućini znači dodatnu potrošnju energije i stvaranje toplote. Još važnije – voda zadržava divljač u lovištu i sprečava nepotrebne i potencijalno štetne migracije.
Ako na svom uobičajenom prostoru nema vode, divljač je primorana da je traži dalje. Tada izlazi prema rekama, kanalima, poljoprivrednim površinama, naseljima i putevima. Sa tim rastu i mogućnost šteta na usevima, rizik od saobraćajnih nezgoda, uznemiravanje divljači i njeno nepotrebno udaljavanje iz mirnih delova lovišta.
Zbog toga nije dovoljno imati jedno dobro pojilište na velikoj površini. Voda mora biti pravilno raspoređena. Kao praktičan orijentir u lovnoj literaturi navodi se da razmak između pojilišta ne bi trebalo da bude veći od približno jednog kilometra, dok stvaran broj zavisi od konfiguracije terena, brojnosti divljači i postojećih prirodnih izvora. (Darabuš i Jakelić, 2002.).
Pojilište treba postavljati tamo gde divljač prirodno prolazi, na mirnom mestu i, kad god je moguće, u hladu. Voda ne treba da bude ustajala, pregrejana i prljava. Prilaz ne sme biti strm – obale treba da budu blago zakošene kako bi i sitna divljač mogla bezbedno da priđe i izađe ukoliko upadne u vodu.
Na propusnom zemljištu dno se može urediti betoniranjem ili odgovarajućom nepropusnom podlogom. Danas se tamo gde postoje bunari sve češće mogu koristiti i solarni paneli i pumpe, pa se voda dopunjava bez stalnog ručnog pumpanja. Gde to nije moguće, lovci i do dva p**a nedeljno obilaze pojilišta.
Za divlju svinju, jelensku i drugu krupnu divljač treba misliti i na kaljužišta. Ako u najtoplijem delu godine nema ni vode ni mesta za kaljužanje, divlja svinja će ih potražiti na drugom mestu. Lovci često obezbeđuju ilovaču koju kvase i obezbeđuju ovo preko potrebno olakšanje.
🐇🦃 Ni sitna divljač ne treba da bude zaboravljena. Zečevi, fazani i brojne druge ptice koriste pojilišta prvenstveno u jutarnjim i večernjim satima, kao i tokom noći. Deo potrebne vode mogu dobiti preko zelene hrane, rose i vegetacije, ali kada nastupe dugotrajna suša i temperature preko 35°C, tog izvora je sve manje. Zato su korisna i manja, plitka i lako dostupna pojilišta.
🙌🤠👏Izuzetno lepi prizori ovih dana stižu iz lovišta širom regiona. Pojilišta su puna, a lovcima u njihovom dopunjavanju neretko pomažu vatrogasci i meštani sa cisternama. Društvene mreže prepune su fotografija i snimaka uređenih i napunjenih pojilišta, koje svedoče o velikoj predanosti lovaca i brizi za divljač tokom dugotrajnih vrućina.
Dobro pojilište znači da neće biti migracija divljači, manje šteta, manje prelazaka preko puteva i manje nepotrebnog trošenja energije. Takođe znači i da će samo lovište pretrpeti manje šteta od nepotrebne aktivnosti divljači. Dobar pogled!
