10/09/2026
NAGRADA "STANISLAV LEM" ZA 2026.
Žiri nagrade STANISLAV LEM koju, od 2015. godine, IKC “Solaris” dodeljuje za fantastiku u književnosti u sastavu: Ilija Bakić (predsednik) Saša Radonjić (pisac) i Brankica Đukić (direktorica IKC Solarisa) doneo je jednoglasnu odluku da je ovogodišnji laureat nagrade STANISLAV LEM pisac IVAN NEŠIĆ.
Obrazloženje:
IVAN NEŠIĆ (1964) kao jedan je od najzapaženijih domaćih autora srednje generacije svoje stvaralaštvo prevashodno temelji na žanrovskoj fantastici (horor, mračna fantastika) kao i ‘čistoj’ glavnotokovskoj književnoj fantastici. U dosadašnjem opusu Nešić je ravnopravno pisao kratku pripovednu prozu (zbirke priča „Rigor mortis“, 1997, „Jedan na jedan“, 2009, „Pomalo strašne priče“, 2023) i romane („Pod imelom“, 2019, “Đavolski dobar bluz” 2022, “Firentinski dublet 1 – Sfumato” i “Firentinski dublet 2 – Kjaroskuro” zajedno sa Goranom Skrobonjom, 2020. i 2021). Njegova proza pleni invencijom i svežinom a čitaocima nudi istinsko literarno uživanje - neuobičajeno, nadahnuto, duhovito i vrcavo.
Okrenut temama svakovrsnih susreta čoveka sa Natprirodnim/Onostranim kao elementima koji nadilaze ne samo ljudske snage i iskustva već i čovekovu sposobnost da ove pretnje spozna i razume, Nešić, ispod pojavne linije dešavanja, razotkriva krhkost civilizacijske koprene modernog čoveka kao i duboke mitološke slojeve kolektivno nesvesnog u čijim temeljima je biće uplašeno za svoje postojanje, svesno da je nemoćno pred čudovištima i silama koji vrebaju u mraku izvan kruga svetla koje dolazi od prvobitnih ognjišta. Par hiljada godina civilizovanosti ljudske vrste stvorilo je privid sigurnog okruženja za čoveka, privid koji je - uprkos čovekovoj uverenosti i razmetanju da je pobedio Prirodu - izuzetno osetljiv i ranjiv. A kada se koprena civilizovanosti pocepa iza nje i dalje postoji neprijateljsko, surovo okruženje u kome je nejaki dvonožac samo karika u lancu ishrane. Užasi spoznaje ove činjenice parališu žrtvu koja je, uljuljkana lagodnostima moderne civilizacije, izgubila znanja i sposobnosti za odbranu a njen je instinkt za samoodržanjem bespovratno zakržljao. Provale Natprirodnog/Onostranog u svakodnevnicu savremenog ‘malog’ čoveka otvaraju sasvim nova vrata percepcije, pa se mozak ugroženog brani halucinacijama, iluzijama, neurotičnim ispadima.
Na drugoj strani, pak, u civilizacijskom zabranu, rađa se i deluje i drugačiji oblik užasa – onaj koji dolazi od pripadnika iste vrste, od ljudi opsednutih demonima sopstvene poremećene psihe koja ih tera u ubistva i pokolje.
Konačno, u nizu priča Nešić, na tragu magijskog realizma, otkriva zavodljivije i začudnije lice izmaštanih realnosti dalekih horizonata.
Temeljna pitanja i dileme ljudskog postojanja, njegovih ograničenja zadatih nesavršenošću same vrste i njegovih jednako manjkavih tvorevina, Nešić, bilo da je škrt u izrazu ili pak bogato raspričan, ispisuje stilistički kompaktno, rafinirano i precizno što, sveukupno, podrazumeva pažljivo nizanje uverljivih detalja koji grade bogatu atmosferu u kojoj se junaci kreću sasvim prirodno i spontano.
Žanrovska literatura, njena iskustva i uzori neskrivena su polazišta u Nešićevoj stvaralačkoj avanturi ali on, kao valjani umetnik, odbija da dosledno i bespogovorno prati standardizovane šablone i obrasce, iako ne zazire ni od svojevrsnih ‘stilskih vežbi’ kojima se ‘odužuje’ svojim literarnim korenima. No, ovo variranje žanrovske ikonografije ipak je samo uvod u drugačije, nestandardne vizije svetova smeštenih širom zemaljskog šara, od uniformnih solitera-spavaonica socijalističke zemlje pod sankcijama do blistavih pejzaža Latinske Amerike. I svuda caruju fizički i mentalni jad i beda, moralno posrnuće i bezizlaznost. A tamo gde blistaju sjajne fasade u nekom se uglu naziru pukotine iz kojih će izviriti pipci ili kandže prepotopskih strahota koje nikakav čelik i mermer ne mogu prekriti. Nešić bez zaziranja i lažnog čistunstva ili puritanizma ispisuje prizore bolnih i brutalnih susreta sa Nepoznatim, sa Bezvremenim užasom ili bolesnom, izopačenom ljudskom psihom, tražeći od svojih čitalaca da se, zarad pune spoznaje i razumevanja napisanog, dodatno intelektualno i emotivno angažuju.
Žiri i ove godine skreće pažnju na dva pisca fantastičara koji su, sticajem različitih okolnosti, ostali u manjoj ili većoj ali svakako nezasluženoj senci, i punoj čitalačkoj pažnji preporučuje dela:
MILIVOJA ANĐELKOVIĆA koji se u svom tematski bogatom opusu uvek iznova vraća fantastičkom doživljaju svetova u kojima živimo dajući tako čitaocima širi pogled na pojavno i njegove začudne perspektive
MLADENA JAKOVLJEVIĆA čiji su teorijski pogledi na fantastiku (posebno studije o delima Zelaznija i Dika) izuzetno dragoceni dok romani epske i mračne fantastike pomeraju granice žanrovskih obrazaca, menjaju ih i dograđuju.
Dosadašnji laureati Nagrade Stanislav Lem su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin, Goran Petrović, Goran Skrobonja, Oto Oltvanji, Aleksandar Tešić, Sava Damjanov i Adrijan Sarajlija.
Uručenje nagrade je kao i prethodnih godina na oktobarskom Sajmu knjiga u Beogradu.
